MATEJ 24,20 - zima i subota

Matej 24:20 Него се молите Богу да не буде бежан ваша  у зиму ни у суботу;

Da li ovaj stih znači obaveznost SVETKOVANJA SUBOTE, za sve ljude, kako tvrde Adventisti. Pogledajmo Pismo:

 1. Literalni kontekst:

Матеј 24: ¹⁵ Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме): ¹⁶ Тада који буду у Јудеји нека беже у горе; ¹⁷ И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући; ¹⁸ И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје. ¹⁹ А тешко труднима и дојилицама у те дане. ²⁰ Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;

O čemu se ovde radi? Koji je dogašaj u pitanju? Da li Armagedon, ili nešto drugo? Da li obaveznost svetkovanja subote ........?

Zna se po Danilu 9:24-27. Opsada Jerusalima u I veku! Puno istoriskih i biblijskih dokaza imamo da se radi o tom događaju.

Данило 9 : ²⁴ Седамдесет је недеља одређено твом народу и твом граду светом да се сврши преступ и да нестане греха и да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже Свети над светима. ²⁵ Зато знај и разуми: Откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време. ²⁶ А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата. ²⁷ И утврдиће завет с многима за недељу дана, а у половину недеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређеног излиће се на пустош.

Znači ovo je proročki lanac koji se odnosi na I Hristov dolazak (stih 25); Njegovo stradanje (stih 26 a)  i  razorenje Hrama od strane Rimljana, 70-tih godina I veka (stih 26 b  i 27).

A ne kako nam neke denominacije predstavljaju prvo kao II Hristov dolazak, pa kada se on ne obistini, onda brže bolje preuređuj na još grđe i gore stvari i lažna proročanstva.

E upravo na ovo razrušenje Hrama od strane Rimljana u I veku je govorio Hrist u Mateju 24:20 !

Znači Hrist UPOZORAVA Jevreje o razrušenju Hrama. A oni poima nemaju za značaj bilo kog dana, osim SUBOTE. Znači njima se obratio i na njihov najprepoznatljiviji jezik im je to opisao. Zima kao nezgodna za bežanje, jer je hladna. A SUBOTA, jer bi morali da krše zakon! Da nose teret, da hodaju više od propisanog broja koraka......... a onda bi se mnogi rađe odlučili za smrt, nego da KRŠE SUBOTU. Subotom se zatvaraju vrata, da niko ne može ući ni izaći,.... Znači za Židove bežanje u SUBOTU je pogubna stvar.
Dok ZIMA, donosi opet velike probleme druge vrste. Oskudica hrane, hladnoća, otežano kretanje, ogoljene šume....... A onda je i to kao SUBOTA jedna velika prepreka za bežanje.

 2. Da ovaj stih govori o svetkovanju SUBOTE, kao obavezu za Hrišćane, onda bi trebali svetkovati i ZIMU ! Jer Hrist isti značaj daje u ovom stihu i suboti i ZIMI.

 3. Da je u pitanju SUBOTA, KAO OBAVEZA za Hrišćane, Biblija bi bila u suprotnosti sa samom sobom. Jer nas nigde ne UPOZORAVA za svetkovanje subote, već KONTRA – Da nas niko ne sme osuđivati za subote !!!

Dakle ovaj stih nam ne govori kao obavezu držanja SUBOTE za Hrišćane, već upozorenje Jevrejima šta ih čeka posle Hristove smrti. A Hrist je dobro znao da su obe stvari (i subota i zima) pogubne za Židove, ako moraju bežati. Subota zbog kršenja mojsijevog zakona, a zima zbog hladnoće i reducirane hrane u prirodi.

Meni ovaj stih govori da su Adventisti spremni kada se dave da se uhvate i za slamku, ne bi li se održali na vodi. Pa očigledno je da ovaj stih ama baš nikakve veze nema sa svetkovanjem subote za Hrišćane. Ali eto oni će i ovajkve stihove poturiti ne bi li opravdali svetkovanje SUBOTE.

Evo jedan indikativan tekst od proročice, pa sami procenite koliko tu ima laži, a koliko istine. Normalno kao i u mnogim slučajevima pre i posle toga imenucu sotona piše velikim slovom S :

EGW :  

,,Duh popuštanja pred mnogoboštvom otvorio јe put јoš većem nepoštovanju autoriteta Neba. Sotona јe, takode, pokušao da promeni i čtvrtu zapovest, potiskuјući drevnu subotu, dan koјi јe sam Bog blagoslovio i posvetio, uzdižući umesto nje praznik koјi su mnogobošci svetkovali kao „časni dan sunca“. Ta se promena u početku pokušala izvesti taјno. U prvim vekovima svi hrišcani su svetkovali pravu subotu. Revnovali su za Božјu čast, јer su bili uvereni u nepromenljivost Njegovog zakona i ljubomorno su pazili na Njegova sveta načela. Ali, da bi postigao svoј cilj, Sotona јe lukavo radio preko svoјih oruđa. Da bi se pažnja naroda skrenula na nedelju, ona јe proglašena praznikom u čast Hristovog vaskrsenja. Toga dana održavale su se verske službe, ali ipak on se smatrao danom razonode, dok se subota i dalje smatrala svetom.

Konstantin јe, dok јe јoš bio mnogobožac, izdao dekret koјim јe nedelju proglasio opštim praznikom celog Rimskog carstva. Posle svog obraćenja, on јe ostao nepokolebljivi zastupnik nedelje, i mnogobožacki dekret bio јe nametnut od njega u interesu njegove nove vere. Ali, čast ukazivana tom danu, niјe јoš bila dovoljna da bi sprečila hrišćane da poštuјu pravu subotu, dan posvećen Gospodu. Morao јe da se preduzme drugi korak; lažna subota јe morala da bude izјednačena sa pravom. Nekoliko godina posle izdavanja Konstantinovog dekreta, rimski biskup јe dodelio nedelji naziv Dan Gospodnji. Tako su ljudi postepeno bili navedeni da јe poštuјu kao da poseduјe određeni stepen svetosti, pa ipak originalna subota јe јoš uvek bila držana.‘‘    (Velika Borba str. 17, izd.1884.)

Da vam ja ne bi sugerirao !