GOSPODAR SUBOTE

Sledeća dva stiha su Adventistima takođe jedan od najačih oružja kada je u pitanju svetkovanje subote namenjene čitavom čovečanstvu:

Марко 2 : ²⁷ И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.  ²⁸ Дакле је Господар Син човечји и од суботе. 

(+ Matej 12,8;   Luka 6,5) 

Hajdemo prvo analizirati prvi stih (27):

1.  Ko je ovde važniji – Čovek ili subota ?

2.  Koga ovde trebamo žrtvovati, ako se mora jedna od ove dve stvari žrtvovati ?

Veoma eksplicitan stih. I prvi deo stiha nam daje odgovor na to (Субота је начињена човека ради), i drugi (а није човек суботе ради.) ! Znači subota je napravljena da SLUŽI ČOVEKU, a ne da čovek bude njen rob. Ako neko nekom treba da bude podređen to je SUBOTA čoveku. Jer je čovek važniji od subote.

A da li će se Adventisti pre ogrešiti o čoveka ili o subotu !?

U 99 % slučajeva, ako ne i u 99,9 % pre o čoveku. Pogotovu ako je neadventista !

Takođe i mnogi drugi stihovi nam govore da je čovek mnogo važniji od subote da ih sada ne navodim (Jovan 7,23;  Luka 14,5; ), jer je ovaj stih iz Marka 2,27, veoma eksplicitan.

Bogu je daleko važniji čovek nego subota (Matej 12,7).

Idemo dalje. 28-mi stih :

Šta ovo znači ?

Da li je Hrist time mislio reći da pošto je On gospodar od subote, i pošto je On svetkuje da moraju i neobrezani nejevreji Hrišćani !?

Literalni kontekst ! U kom trenutku i zašto je Hrist ovo rekao:

Матеј 12: ¹ У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.² А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.  ³ А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне,он и који беху с њим?  ⁴ Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.  ⁵ Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви? ⁶ А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.  ⁷ Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;  ⁸ Јер је Господар и од суботе Син човечији.  (+ isti izveštaj u Luka 6,5)

Znači ovde su faruseji sudili isusa što u SUBOTU trgali klasje (radili nešto) i jeli. A subotom se hrana nije smela pripremati. Već je sve moralo biti pripremljeno do petka pre zalaska sunca i stavljeno na sto.

Марко 2: ¹⁵ И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим. ¹⁶ А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије? ¹⁷ И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање. ¹⁸ И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте? ¹⁹ И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити. ²⁰ Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане. ²¹ И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити. ²² И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба. ²³ И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје. ²⁴ И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља? ²⁵ А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим? ²⁶ Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим? ²⁷ И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.  ²⁸ Дакле је Господар Син човечји и од суботе.

A ovde imamo veoma sličnu situaciju. Fariseji sude Isusu što je u SUBOTU kao i u izveštaju iz Mateja 12 i Luke 6 trgao klasje u subotu, i + što je sedeo sa carinicima i nezmabošcima za istom trpezom.

Znači fariseju SUDE ISUSU DA NE POŠTUJE SUBOTU !

I posle toga dolazi taj čuveni stih ( Дакле је Господар Син човечји и од суботе) koji Adventisti (zlo)upotrebljavaju. Hrist ovim stihom nije hteo reći da svi trebaju držati subotu, već je odgovorio farisejima na njihovu optužbu da Hrist krši subotu:

Марко 2: ²⁴ И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?

Марко 3: ¹ И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком. ² И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

Лука 6: ⁷ Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве. ⁸  А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.

Јован 5: ¹⁶  И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу ¹⁸ И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу............................

Uostalom pregledajte Novi Zavet, pa ćete se uveriti da su 2 jedina razloga zašto su fariseji sudili Isusa:

 - Zato što se izjednačavao sa Bogom, predstavljajući se kao Sin Božiji;

 - Zato što je kršio subotu.

A pošto Poncije Pilat ovo, kao neznabožac, nije znao izjavio je:

Luka 23, ⁴ А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

Prema tome. Hrist je ovu rečenicu izrekao kao odgovor farisejima koji su ga osuđivali za kršenje subote, a ne kao naredbu Hrišćanima i svim ostalim ljudima na Zemlji da moraju svetkovati subotu !

     Da li je tim stihom 28 Hrist hteo reći to što tvrde Adventisti ili ne ?:

Zato idemo dalje:

Jovan 5: ^{1 - 13} А потом беше празник јеврејски,и изиђе Исус у Јерусалим.У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда,и око ње пет покривених тремова,У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода; Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода,оздрављаше,макар каква болест да је на њему. А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан. Кад виде Исус овог где лежи,  и разуме да је већ одавно болестан, рече му:Хоћеш ли да будеш здрав?Одговори Му болесни:Да,Господе;али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене. Рече му Исус:Устани, узми одар свој и ходи.И одмах оздрави човек,и узевши одар свој хођаше.А тај дан беше субота. Тада говораху Јевреји ономе што оздрави:Данас је субота и не ваља ти одра носити.А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.  А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи ? А исцељени не знаше ко је;јер се Исус уклони,јер људства много беше на месту.

Ovde je Hrist 2 puta prekršio subotu. Što je LEČIO u subotu i REKAO UZMI SVOJ ODAR I NOSI GA (hodaj sa njim) :

Јeр. 17 : 19 - 23  Овако ми рече Господ:  Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска.  И реци им:  Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата. Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска. И не износите бремена  из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим. Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.     

 Neh. 13 : 19  И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.

2.Mojs. 20 : 10  А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.

2.Mojs. 31: 14,16  Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог.  Stoga neka Izraelci drže subotu - svetkujući je od naraštaja do naraštaja - kao vječni savez.

4. Mojs.15:32-35  А кад беху синови Израиљеви у пустињи,нађоше једног где купи дрва у суботу.И који га нађоше где купи дрва,  доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору.  И метнуше га под стражу, јер не беше казано шта ће се чинити с њим. А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човек; нека га заспе камењем сав збор иза логора.

Prema tome sada je sve jasno. Hrist je  taj koji odlučuje o tome šta se i kako se slavi SUBOTA i niko drugi. A Hrist nam NIGDE U NZ nije rekao da trebamo svetkovati SUBOTU. A itekako je prekršio rekavši hromom koji je prohodao da u subotnji dan NOSI SVOJ ODAR.

MATEJ 24,20 - zima i subota

Matej 24:20 Него се молите Богу да не буде бежан ваша  у зиму ни у суботу;

Da li ovaj stih znači obaveznost SVETKOVANJA SUBOTE, za sve ljude, kako tvrde Adventisti. Pogledajmo Pismo:

 1. Literalni kontekst:

Матеј 24: ¹⁵ Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме): ¹⁶ Тада који буду у Јудеји нека беже у горе; ¹⁷ И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући; ¹⁸ И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје. ¹⁹ А тешко труднима и дојилицама у те дане. ²⁰ Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;

O čemu se ovde radi? Koji je dogašaj u pitanju? Da li Armagedon, ili nešto drugo? Da li obaveznost svetkovanja subote ........?

Zna se po Danilu 9:24-27. Opsada Jerusalima u I veku! Puno istoriskih i biblijskih dokaza imamo da se radi o tom događaju.

Данило 9 : ²⁴ Седамдесет је недеља одређено твом народу и твом граду светом да се сврши преступ и да нестане греха и да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже Свети над светима. ²⁵ Зато знај и разуми: Откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време. ²⁶ А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата. ²⁷ И утврдиће завет с многима за недељу дана, а у половину недеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређеног излиће се на пустош.

Znači ovo je proročki lanac koji se odnosi na I Hristov dolazak (stih 25); Njegovo stradanje (stih 26 a)  i  razorenje Hrama od strane Rimljana, 70-tih godina I veka (stih 26 b  i 27).

A ne kako nam neke denominacije predstavljaju prvo kao II Hristov dolazak, pa kada se on ne obistini, onda brže bolje preuređuj na još grđe i gore stvari i lažna proročanstva.

E upravo na ovo razrušenje Hrama od strane Rimljana u I veku je govorio Hrist u Mateju 24:20 !

Znači Hrist UPOZORAVA Jevreje o razrušenju Hrama. A oni poima nemaju za značaj bilo kog dana, osim SUBOTE. Znači njima se obratio i na njihov najprepoznatljiviji jezik im je to opisao. Zima kao nezgodna za bežanje, jer je hladna. A SUBOTA, jer bi morali da krše zakon! Da nose teret, da hodaju više od propisanog broja koraka......... a onda bi se mnogi rađe odlučili za smrt, nego da KRŠE SUBOTU. Subotom se zatvaraju vrata, da niko ne može ući ni izaći,.... Znači za Židove bežanje u SUBOTU je pogubna stvar.
Dok ZIMA, donosi opet velike probleme druge vrste. Oskudica hrane, hladnoća, otežano kretanje, ogoljene šume....... A onda je i to kao SUBOTA jedna velika prepreka za bežanje.

 2. Da ovaj stih govori o svetkovanju SUBOTE, kao obavezu za Hrišćane, onda bi trebali svetkovati i ZIMU ! Jer Hrist isti značaj daje u ovom stihu i suboti i ZIMI.

 3. Da je u pitanju SUBOTA, KAO OBAVEZA za Hrišćane, Biblija bi bila u suprotnosti sa samom sobom. Jer nas nigde ne UPOZORAVA za svetkovanje subote, već KONTRA – Da nas niko ne sme osuđivati za subote !!!

Dakle ovaj stih nam ne govori kao obavezu držanja SUBOTE za Hrišćane, već upozorenje Jevrejima šta ih čeka posle Hristove smrti. A Hrist je dobro znao da su obe stvari (i subota i zima) pogubne za Židove, ako moraju bežati. Subota zbog kršenja mojsijevog zakona, a zima zbog hladnoće i reducirane hrane u prirodi.

Meni ovaj stih govori da su Adventisti spremni kada se dave da se uhvate i za slamku, ne bi li se održali na vodi. Pa očigledno je da ovaj stih ama baš nikakve veze nema sa svetkovanjem subote za Hrišćane. Ali eto oni će i ovajkve stihove poturiti ne bi li opravdali svetkovanje SUBOTE.

Evo jedan indikativan tekst od proročice, pa sami procenite koliko tu ima laži, a koliko istine. Normalno kao i u mnogim slučajevima pre i posle toga imenucu sotona piše velikim slovom S :

EGW :  

,,Duh popuštanja pred mnogoboštvom otvorio јe put јoš većem nepoštovanju autoriteta Neba. Sotona јe, takode, pokušao da promeni i čtvrtu zapovest, potiskuјući drevnu subotu, dan koјi јe sam Bog blagoslovio i posvetio, uzdižući umesto nje praznik koјi su mnogobošci svetkovali kao „časni dan sunca“. Ta se promena u početku pokušala izvesti taјno. U prvim vekovima svi hrišcani su svetkovali pravu subotu. Revnovali su za Božјu čast, јer su bili uvereni u nepromenljivost Njegovog zakona i ljubomorno su pazili na Njegova sveta načela. Ali, da bi postigao svoј cilj, Sotona јe lukavo radio preko svoјih oruđa. Da bi se pažnja naroda skrenula na nedelju, ona јe proglašena praznikom u čast Hristovog vaskrsenja. Toga dana održavale su se verske službe, ali ipak on se smatrao danom razonode, dok se subota i dalje smatrala svetom.

Konstantin јe, dok јe јoš bio mnogobožac, izdao dekret koјim јe nedelju proglasio opštim praznikom celog Rimskog carstva. Posle svog obraćenja, on јe ostao nepokolebljivi zastupnik nedelje, i mnogobožacki dekret bio јe nametnut od njega u interesu njegove nove vere. Ali, čast ukazivana tom danu, niјe јoš bila dovoljna da bi sprečila hrišćane da poštuјu pravu subotu, dan posvećen Gospodu. Morao јe da se preduzme drugi korak; lažna subota јe morala da bude izјednačena sa pravom. Nekoliko godina posle izdavanja Konstantinovog dekreta, rimski biskup јe dodelio nedelji naziv Dan Gospodnji. Tako su ljudi postepeno bili navedeni da јe poštuјu kao da poseduјe određeni stepen svetosti, pa ipak originalna subota јe јoš uvek bila držana.‘‘    (Velika Borba str. 17, izd.1884.)

Da vam ja ne bi sugerirao !