Najvažnija stvar u životu svakog čoveka je zadobiti život večni !
Znači od čega zavisi naše spasenje je prvo i najvažnije pitanje
na koje bi svaki čovek morao znati odgovor.
Ja sam analizirao bibliju u jednom, vrlo interesantnom,
segmentu.
Kakve veze ima SUBOTA i SPASENJE.
Evo i rezultata te pretrage:
Uzeo sam koren reči spas (spasiti, spasenje,
spasiti............) i koren reč subota (sve reči izvedene od subote) i ubacio
u pretraživač.
I evo koje sam 4 varijante dobio:
I – Spas + SUBOTA u Starom Zavetu:
Ni jedno
pojavljivanje !!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
II – Spas (spasenje) u Starom Zavetu: – 165 STIHOVA. Znači samo bilo koji oblik
korena reči SPAS:
Ni manje ni više
nego 165 stihova.
Jako puno znači,
kada je u pitanje naše spasenje !
Pošto ima mnogo stihova, ja sam uzeo neke
najkarakterističnije, a vi svako za sebe može pojedinačno istražiti.
Evo jednog primera:
5.
Мојс. 32: 15 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си,
удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.
2.
Самуил. 22: 2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој. 3
Бог је Стена моја, у Њега ћу се
уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој,
који ме избавља од силе. 32 Јер ко је Бог осим
Господа? И ко је стена осим
Бога нашег? 47
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
Иса. 26:4 Уздајте се у
Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.
Znači
naše spasenje zavisi od toga ako se uzdamo u STENU !
A
biblija nam jasno govori koja je ta Stena: !
1. Петр. 12: 7 Вама, дакле,
који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и
камен спотицања и стена саблазни:
1. Коринћ
10 : 1Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под
облаком бише, и сви кроз море прођоше; 2 И сви се у Мојсија
крстише у облаку и мору; 3 И
сви једно јело духовно једоше; 4 И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а
стена беше Христос.
Дела
4: 11 Ово је камен који ви зидари
одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења; 12 Јер нема другог имена под небом
даног људима којим би се ми могли спасти.
Ja sam našao stenu (Hrista) da je jedino bitna za naše
spasenje, a vi potražite još nešto ako ima, pa prokomentarišite. Možda sam i ja
nešto propusti što je bitno za naše spasenje.
Hvala.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
III – Spas + SUBOTA u NOVOM Zavetu:
Ni jedno
pojavljivanje !!!
Vrlo
čudno i interesantno. Ni u Starom ni u Novom Zavetu kada se ukuca bilo koji oblik korena reči
SPAS i SUBOTA, nema ni jednog stiha ! Od skoro 300 stihova, gde se pojavljuje koren reči spas ! Kako to da nema barem jedan gde se koristi i bilo koji oblik reči subota ?
Proverio
sam sve kombinacije (oko 15) ni jednom pretraživač nije izbacio ni jedan stih !!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
IV – Spas (spasenje): NZ
– 130 STIHOVA. Znači samo bilo koji oblik korena reči SPAS:
130 puta !
Opet jako puno znači, kada je u pitanje naše
spasenje !
Pošto ima mnogo stihova, ja sam uzeo neke
najkarakterističnije, a vi svako za sebe može pojedinačno istražiti.
Ja bih istakao desetak :
Матеј 19: 24 И још вам кажем: Лакше је камили проћи
кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. 25 А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се
дакле може спасити? 26 А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово
немогуће, а Богу је све могуће.
Лука 2: 11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос
Господ, у граду Давидовом.
Лука 13: 23 Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало
оних који ће бити спасени? А Он им рече: 24 Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи
ће тражити да уђу и неће моћи: 25 Кад устане домаћин
и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе!
Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
Јован 4: 42 А жени
говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
Јован 12: 47 И ко чује моје
речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем
свет.
ДЕЛА 10 глава : (pročitati
celu)
6 Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи
којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. 28 И рече им: Ви знате како је неприлично човеку
Јеврејину дружити се или долазити 34 А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог
не гледа ко је ко; 35 Него у
сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему. 36
Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је
Господ свима. 45 И удивише се верни из
обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на 48 И заповеди им да се
крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
Дела 11: 14 Који ће ти
казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. 15 А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и
на нас у почетку. 17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо
Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу? 18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи:
Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
Дела 16: 29 А он заискавши свећу улете и дрхћући
припаде к Павлу и Сили; 30 И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити
да се спасем? 31 А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти
и сав дом твој.
Римљ. 10: 4 Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује
оправдан је. 5 Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који
човек тако чини живеће у том. 6 А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у
срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа; 7 Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из
мртвих. 8 Али шта говори
писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју
проповедамо. 9 Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и
верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за
спасење. 11 Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
Филипљ. 1: 19 Јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом
молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.
Opet ista
stvar. Jedina stvar koja nam je sigurna za spasenje je ISUS Hrist. Vera u Njega
i prizivanje Njegovog imena.
I što je
vrlo intersenatno u Delima 16: 29-31, biblija govori da se verom u Isusa Hrista
spasavaju i svi oni koji žive sa nama.
Vrlo
indikativna stvar. Jer evo za SUBOTU i spasenje nemamo povezan nijedan stih u
bibliji, a za veru u Gospoda Isusa Hrista, čak da će se spasiti i naši bližnji
koji žive sa nama !!!
Ali ako
neko nađe još nešto što je direktno povezano sa našim spasenjem, neka slobodno
objavi u komentarima.
Hvala
I za kraj bih rekao još jednu vrlo važnu stvar za naše spasenje. Hrist je to saopštio Nikodimu:
Јован 3: 1 Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез
јеврејски. 2
Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао;
јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим. 3
Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново
не роди, не може видети царство Божије. 4
Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други
пут ући у утробу матере своје и родити се? 5 Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем:
ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. 6
Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је. 7
Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
A NANOVO RODITI
(nanovorođenje) je nemoguće bez vere u Hrista i prizivanja Njegovog imena. A
Nikodim je bio KNEZ JEVREJSKI, koji je držao SUBOTU, bezgrešno. Asolutno
ispravno. I njemu Hrist saopštava ove reči. Znači treba nam NANOVOROĐENJE, a ne držanje subote.
Treba i jedno i
drugo. Ali samo Jevrejima, a ne Hrišćanima (1. Korinć. 7,20)
Uostalom najveći
poštovaoci i držaoci SUBOTE (farisej, sadukeji, crkvene judejske starešine,
jevrejski narod....) su skovali zaveru protiv ISUSA HRISTA !
Ispadoše subotari
najgori.
Gospod s vama i s
vašim najmilijim.
Лука
1,47 И обрадова се дух мој Богу Спасу
мом,
4 коментара:
A da li ima spas i nedelja (prvi dan u sedmici)???
Ako te interesuje da li je NEDELJA spasonosan dan za držanje namenjen Hrišćanima, imaš već objavljeno ovde:
http://proveriteadventizam.blogspot.com/2013/01/prava-crkva.html
Kasnije će još biti i o samoj nedelji. A za sada ako se želiš spasiti i biti u raju, sasvim ti je dovoljan gore naveden post.
Hvala na pitanju, svako dobro ti želim. Pozdrav
Citiraću stihove iz njihovog Novog revidiranog prevoda:
Kad su fariseji čuli da je Isus ućutkao sadukeje, okupiše se, a jedan od njih, poznavalac Zakona, upita s namerom da ga iskuša: „Učitelju, koja je najveća zapovest u Zakonu?“
A Isus mu reče: „‘Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom.’ To je prva i najveća zapovest. A druga je slična ovoj: ‘Voli svoga bližnjega kao samoga sebe.’ Ceo Zakon i Proroci zasnovani su na ovim dvema zapovestima.“
(Matej, 22:34-40)
Jedan čovek, poznavalac Zakona, ustao je i u nameri da ga iskuša upitao ga je: „Učitelju, šta treba da radim da bih nasledio večni život?” On mu reče: „Šta je napisano u Zakonu? Šta tamo čitaš?” Čovek mu odgovori: „Voli Gospoda, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svom svojom snagom i svim svojim umom, i svog bližnjeg kao samog sebe.” Isus mu na to reče: „Tačno si odgovorio. ‘Čini to i dobićeš život’.”
(Luka, 10:25-28)
Gde je subota/šabat u ovim tekstovima? Da je subota toliko važna Isus ne bi propustio da je ovde spomene.
Ja nisam ni subotar,ni nedeljar ali postujem nedelju iz razloga sto su je postovali i sami apostoli.
Nisu se apostoli okupljali subotom a nedeljom da bi lomili hlebove,jer da su to radili subotom u sinagogi jevreji bi ih pobili kao sto su u glavnom i ucinili.
evo zasto se postuje nedelja:Istorija svedoči da su Hrišćani od samog nastanka Crkve svetkovali dan Vaskrsenja Hristovog, toga dana se okupljali i učestovali u zajedničkom bogosluženju - Liturgiji. Nema nikakvih indicija da je u Hrišćanstvu ikada bilo sukoba oko dana bogosluženja, iako adventisti pokušavaju da dokažu da je u nekom od prvih vekova taj dan promenjen sa subote na nedelju. Dr.Bacchiocchi tvrdi da se ova promena desila u vreme vladavine imperatora Adrijana oko 130. godine.
Slede istorijska svedočanstva Hrišćana o svetkovanju nedelje od IV veka unazad do apostola. Navedena je godina, autor i mesto nastanka dokumenta (ukoliko je poznato).
- 306. Petar, Episkop Aleksandrije, Egipat -
"Ali Dan Gospodnji slavimo kao dan radosti jer je tada on ponovo ustao (iz mrtvih)."
[Kanon 15]
- 270. Anatolije, Episkop Laodikeje, Mala Azija -
"Nase poštovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na Dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo."
[Glava X]
- 250. Apostolska pravila -
"Na dan vasksenja našeg Gospoda, koji je Dan Gospodnji, okupljajte se revnosnije."
[Knjiga 2,7]
- 250. Kiprijan, Episkop Kartagine, Afrika -
"Osmi dan, a to je je prvi dan posle subote, je Dan Gospodnji."
[Poslanica 58, 4]
- 200. Tertulijan, Afrika -
"Svečano proslavljamo dan posle subote nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim počinkom."
[Apologija, g.XVI]
- 194. Kliment, Aleksandrija, Egipat -
"On, ispunjavajući pravila, prema Jevandjelju, drži Dan Gospodnji ... proslavljajuži vaskrsenje Gospodnje u sebi"
[Knjiga 7, g.XII]
- 170. Ipolit, Episkop Rimski, Rim -
"U prvi dan sedmice Episkop, ako je moguće, razdaje (pricešće) svojom rukom svemu narodu, dok đakoni lome hleb."
[Apostolsko predanje, 22]
- 140. Justin Mucenik -
"Ali nedelja je dan u koji svi držimo zajedničko okupljanje, jer je Isus Hristos, naš Spasitelj, na taj isti dan ustao iz mrtvih."
[Apologija, g.LXVII]
- 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika -
"Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivši se (učenicima) uzneo se na nebesa."
[Varnavina poslanica 15:9]
- 107. Ignjatije, Episkop Antiohije, Smirna, Mala Azija -
"ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..."
[Poslanica Magnezanima 9:1]
- 96. Apostol Jovan, Patmos -
"Bijah u Duhu u Dan Gospodnji"
[Otkrivenje 1:10]
- 80. Učenje dvanaestorice apostola -
"A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju..."
[Didahi 14:1]
- 60. Apostol Luka, Mala Azija -
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šćaše sjutradan da pođe, i proteže besjedu do ponoći."
[Dela 20:7]
znaci hleb se lomio od uvek nedeljom odnosno vrsio se pricest!!
tako je i danas u znak vaskrsenja Gospodnjeg i nista vise,netreba nedelju pretvarati u kult kao subotari subotu.
Pozdrav od Gere.
Постави коментар