Jedan od adventističkih ,,dokaza’’ za obaveznost svetkovanje
subote za Hrišćane.
Ako pogledamo celu 16-tu glavu (Dela Apostolskih) možemo zapaziti 4
veoma bitne činjenice za ovu adventističku tvrdnju:
1) To nije bila Crkva već predeo (mesto) u prirodi.
Lidija je bila iz Tijatire.
Tijatira
je bila udaljena od Pergama oko 55 kilometara, i bila je i politički i
religijski najmanje značajan grad od svih sedam gradova kojima su upućene
poruke. Tijatiru je pred kraj IV veka pre Hrista osnovao Seleuk I, kao
makedonsku vojnu koloniju. Iako je osnovana kao vojna kolonija, i nije imala
preterani politički i verski značaj, u vreme apostola Jovana Tijatira je
postala značajan trgovački centar. Bila je i značajan centar industrije
tkanine. Jedna od Pavlovih obraćenica, Lidija, bila je upravo trgovac tkanine,
i verovatno član trgovačkog esnafa u Tijatiri (vidi Dela 16:14).
Teško
je predpostaviti koje je veroispovesti bila Lidija. Ali kao stanovnik Tijatire,
najverovatnije paganka, koja je prihvatila Hrišćanstvo.
S
obzirom da je Luka pisao Dela Apostolska u periodu 33 – 61 g.n.e. iz Rima.
Teško
je zključiti u kom periodu se desio ovaj događaj.
Ali
je zasigurno u I veku!
Zato, nebitno kada je živela, trebamo samo spomenuti da su prve hrišćanske Crkve
(građevine) nastale tek u III ili IV veku.
Prema tome to nije bila Crkva, gde su se okupili
Hrišćani, već neko osamljeno mesto, pored reke (ili neke druge vodene površine -stih
13) .
Okupili su se u subotu, isto
kao što su se okupljali i u NEDELJU
(Jovan 20,19; Dela 20,7; 1. Korinćanima 16,2.....).
Jer je to apostol Pavle u
Rumljanima 14 lepo objasnio!
Da dan u nedelji nema neku veću ili manju
vrednost.
Posle Isusove smrti, svi dani u
nedelji su jednaki.
Дела 16 :
1. Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки
ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;
3. Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и
обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше
Грк.
4. И кад пролажаху по
градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у
Јерусалиму.
( VULGATA et ecclesiae quidem confirmabantur fide et
abundabant numero cotidie)
9.
И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи
га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.
10. А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у
Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.
12. А оданде у Филибу, које је први град земље
Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.
13. А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља;
и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.
14.
И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше
скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.
15. А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас
говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И
натера нас.
16. А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете
једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак
својим господарима.
17. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи:
Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.
18. И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади,
окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у
тај час…..
2) Hrišćani se nisu okupili radi svetkovanja subote, već radi molitve i pouke;
Kao što nigde u NZ nemamo zapovest o suboti, kada su
Hrišćani u pitanju, jer za nih nikada nije subota ni važila, tako i ovde nemamo
nikakvu Zapovest o suboti. Imamo samo izveštaj da su se Hrišćani okupili u
subotu, na jedno usamljeno mesto pored reke. A okupili su se radi zajedničke molitve Bogu, a ne radi svetkovanja
subote.
To se jasno da zaključiti u Delima 16 (stih 13 i 16):
3) Ako bi ovde uzeli adventističju logiku
– Da okupljanje na nekom mestu radi zajedničke molitve i pouke automatski znači
i svetkovanje tog dana – Tih okupljanja, kada su u pitaju rani Hrišćani, daleko
imamo više u NEDELJI!
Onda bi (po toj logici) Hrišćani bili
obavezni svetkovati nedelju.
4) Iz stiha 4 (Dela16) vidimo šta su
odlučili apostoli i starešine da prenesu novonastalim članovima hrišćanske
zajednice.
A koje su donete na saboru u Jerusalimu (Dela 15:6-29).
Hrićani su dobili samo 4 zakona ili bolje rečeno uredbe, na tom zboru u
Jerusalimu :
UZDRŽAVANJE OD :
1) Konzumacije krvi (u mesu životinja);
2) Mesa udavljenih
životinja (crknutih);
3) Idolopoklonstva (gde
spade konzumiranje mesa životinja žrtvovanih idolima) i
4) Bluda.
Iako se u istom stihu
jasno pominje i subota (21.stih)!
Znači čak i sama glava
16 (Dela), nam daje odgovor o čemu se ovde radi.
- Da li o obaveznom
svetkovanju SUBOTE, ili o tajnom sastanku Hrišćana na osamljenom mestu, radi zajedničke molitve i pouke.
Pogotovu u I veku kada je Hrišćanstvo bilo zabranjeno i kada su se Hrišćani kažnjavali i proganjali.
- I o odlukam donetim na
saboru u Jerusalimu (stih - 4. И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.).
Znači imamo dosta
argumenata da Lidijino okupljanje u subotu, na bogomolju, ne smatramo i kao
obavezno svetkovanje subote za Hrišćane.
